Arpadžik je sitna lukovica od koje se u jednoj sezoni dobija krupan, suv luk za zimnicu, a mnogi domaćini ga biraju umesto setve semena jer je pouzdaniji i brži. Ipak, ishod u velikoj meri zavisi od dve stvari koje se odlučuju pre nego što se prva lukovica zabode u zemlju: od izbora vremena sadnje i od kvaliteta samog arpadžika.

U ovom vodiču objašnjavamo kako mi, inženjeri zaštite bilja, savetujemo ljude preko tezge: kada u Srbiji saditi, koju veličinu uzeti, na šta obratiti pažnju pri kupovini, a zatim i kako se pravilno sadi i neguje.

• Šta je arpadžik i zašto ga baštovani biraju
• Kada saditi arpadžik: proleće ili jesen
• Prolećna sadnja: standardni rok
• Jesenja sadnja: kada ima smisla
• Kako izabrati kvalitetan arpadžik
• Veličina lukovice
• Šta proveriti pri kupovini
• Priprema arpadžika i zemljišta pre sadnje
• Skladištenje do sadnje
• Parcela i plodored
• Priprema gredice i đubrenje
• Kako saditi arpadžik korak po korak
• Nega i najčešće greške
• Zalivanje i korovi
• Zašto luk ide u cvet (šara)
• Bolesti i štetočine
• Berba i sušenje
• Zaključak: šta zapamtiti pre sadnje arpadžika

Šta je arpadžik i zašto ga baštovani biraju

Arpadžik je mala, suva lukovica koja se dobija tako što se seme luka u prethodnoj sezoni poseje gusto, pa se rast prekine pre nego što lukovice dostignu punu veličinu. Kada se takva lukovica posadi sledeće godine, ona nastavlja rast i daje formiran luk, bez dugog i osetljivog perioda koji prolazi sitno seme.

Zato ga baštovani i povrtari na okućnici biraju iz praktičnih razloga:

• brža berba nego kod luka iz semena, što je važno u kraćim sezonama;
• pouzdaniji nicanje i početni rast, jer lukovica već ima zalihu hranljivih materija;
• ne treba proizvoditi rasad, a sadnja je jednostavna i za početnike;
• lakše je držati red i razmak u gredici.

Ponudu semenskog luka različitih sorti i veličina možete pogledati u kategoriji Semenski luk – Arpadžik.

Kada saditi arpadžik: proleće ili jesen

Najčešće pitanje u radnji glasi: „Da li sad ili tek za mesec dana?“ Odgovor zavisi od kraja, sorte i toga šta želite da dobijete. Za većinu domaćinstava u Srbiji prolećna sadnja je sigurniji izbor.

Prolećna sadnja: standardni rok

Arpadžik se u proleće sadi čim se zemljište može obrađivati, što je kod nas obično od druge polovine marta do sredine aprila. Zemlja treba da bude vlažna, ali ne blatnjava, da se lepo mrvi i da se ne lepi za alat. Sitan mraz lukovicama obično ne smeta, ali ih ne treba saditi u natopljeno ili još smrznuto zemljište.

Prerano sađen arpadžik u hladnoj zemlji sporo kreće, a prekasno sađen brže se osuši i daje sitniju glavicu. Zato je dobro da gredica bude pripremljena unapred, da biste sadili u prvom pogodnom periodu.

Jesenja sadnja: kada ima smisla

Jesenja sadnja (oktobar do početak novembra) koristi se da bi se luk ranije ubrao. Rizik je što lukovica može da krene u rast pre zime ili da stradaju u oštroj zimi. Zato kod jesenje sadnje ne treba žuriti i bolje je pitati nas koje sorte su za to namenjene.

Naš praktičan savet: ako luk sadite prvi put ili vam je zemlja teška i sklona zadržavanju vode, držite se proleća.

Kako izabrati kvalitetan arpadžik

Dobar arpadžik se prepoznaje po izgledu, veličini i poreklu. Nije svejedno koju frakciju kupujete, jer od veličine zavisi da li će luk formirati glavicu ili će se „šaljiti“ u cvetno stablo.

Veličina lukovice

Veličine su orijentacione; tačne frakcije svakog proizvođača navedene su na ambalaži.

Šta proveriti pri kupovini

• čvrstina – lukovica mora biti tvrda, bez mekih i udubljenih mesta;
• suva, čista ljuska bez plesni, tamnih fleka i mirisa truljenja;
• bez izraslih klica – već izrasla klica znači da je lukovica bila loše skladištena;
• ujednačena veličina – lakše je sejati i dobija se ujednačen usev;
• označena sorta i poreklo na ambalaži, a ne rasuta roba nepoznatog porekla.

Za izbor sorte prilagođene vašem kraju možete se posavetovati i sa savetodavnom službom PSSS, a kod nas u radnji sa našim inženjerima.

Priprema arpadžika i zemljišta pre sadnje

Skladištenje do sadnje

Ako arpadžik kupite ranije, držite ga na suvom, hladnom i prozračnom mestu, u mrežastoj vreći ili plitkoj gajbi. Zatvorena najlonska kesa je najčešći uzrok trulenja i klijanja pre vremena. Izbegavajte mesta gde temperatura jako varira (zagrejan balkon pa hladna noć), jer to kasnije povećava šansu da luk ode u cvet.

Pred sadnju prebacite lukovice i odbacite meke, upljesnivele ili sasušene. Njih ne vredi saditi.

Parcela i plodored

Luku odgovara sunčana, ocedita parcela sa rastresitom, humusnom zemljom slabo kisele do neutralne reakcije. Teško, zbijeno zemljište na kojem se zadržava voda pogoduje truljenju lukovica.

Ne sadite luk tamo gde su prethodne godine bili luk, beli luk ili praziluk. Plodored od tri do četiri godine smanjuje pritisak bolesti i štetočina u zemljištu. Dobri prethodnici su mahunarke, krastavac ili paradajz.

Priprema gredice i đubrenje

Zemlju prekopajte i usitnite, uklonite korove i kamenje, a gredicu izravnajte. Svež stajnjak ne unosite neposredno pre sadnje, jer luk loše reaguje na njega. Bolje je da je đubren prethodni usev, ili da koristite zreo kompost. Za tačnu potrebu u hranivima najpouzdanija je analiza zemljišta, a prekomeran azot daje bujno lišće i lošije skladištenje.

Ako planirate bilo kakvu zaštitu, za svaki preparat važi isključivo deklaracija: doza, karenca i usevi za koje je registrovan nalaze se samo na njoj. Pri prskanju nosite rukavice, masku, naočare i zaštitnu odeću. Ne prskajte po vetru, pred kišu ni cvetne biljke dok lete pčele, praznu ambalažu isperite tri puta, a ostatke ne sipajte u kanalizaciju ni vodotokove. Registar preparata vodi Uprava za zaštitu bilja, a da smo registrovani prodavac proverite na stranici Rešenja Ministarstva poljoprivrede i Zaštite životne sredine.

Kako saditi arpadžik korak po korak

Vrednosti ispod su orijentacione. Prilagodite ih veličini lukovice, sorti i zemljištu.

1. Obeležite redove na razmaku od oko 20–25 cm, što ostavlja prostor za okopavanje.
2. Razmak u redu je oko 5–8 cm, a krupnijim lukovicama dajte malo više prostora.
3. Dubina sadnje je oko 2–3 cm: vrh lukovice treba da bude tek prekriven zemljom ili u ravni sa njom. Previše duboko sađen luk formira vrat i sporije se razvija.
4. Lukovicu postavite vrhom nagore i pritisnite zemlju oko nje, da se dobro prihvati.
5. Zalijte umereno odmah posle sadnje, tek da se zemlja sleže uz lukovice.
6. Pokrijte slojem malča (suva slama, pokošena trava bez semena) tanko, da zemlja duže ostane vlažna i da se korovi slabije razvijaju.

Nega i najčešće greške

Zalivanje i korovi

Luk ima plitak koren, pa mu najviše znače ravnomerna vlaga u prvoj polovini vegetacije. Zalivajte ređe, a obilnije, i prekinite zalivanje kad se približi zrenje, jer vlažna zemlja tada podstiče truljenje. Luk slabo konkuriše korovima, zato gredicu održavajte čistom plitkim okopavanjem, bez povređivanja lukovica.

Zašto luk ide u cvet (šara)

Šaranje je najčešća muka kod sadnje iz arpadžika. Obično ga izazivaju hladni periodi posle sadnje, prerana sadnja, prekrupne lukovice i stres usled suše. Cvetna stabljika troši snagu biljke, pa lukovica ostaje sitna. Ako je primetite, otkinite je što pre. Zato je izbor odgovarajuće veličine i pravog roka važan, što smo objasnili u prethodnim poglavljima.

Bolesti i štetočine

Najčešći problemi su plamenjača luka, lukova muva, tripsi i bela trulež. Prevencija ima prednost: plodored, ocedito zemljište, redovan pregled biljaka i uklanjanje obolelih. Ako je hemijska zaštita zaista potrebna, izaberite preparat registrovan za luk u Srbiji, menjajte aktivne materije radi izbegavanja rezistentnosti i pridržavajte se deklaracije. Za savet oko prskanja pogledajte i tekst o mešanju preparata u istom rezervoaru.

Berba i sušenje

Luk je spreman za berbu kada lišće požuti i poleže, najčešće u toku leta. Vadite ga po suvom vremenu, a zatim ga sušite na vazduhu, u hladu i uz promaju, dok vrat ne postane suv i čvrst. Tek tada ga skladištite u mrežama ili pletenicama, na suvom i prozračnom mestu.

Zaključak: šta zapamtiti pre sadnje arpadžika

• Biraj pravi rok i ne žuri sa sadnjom po hladnom zemljištu.
• Biraj zdrav, čvrst arpadžik odgovarajuće veličine, jer to najviše utiče na šaranje.
• Sadi plitko (2–3 cm), uz razmak i plodored od 3–4 godine.
• Zaštitu sprovodi samo prema deklaraciji, uz zaštitnu opremu i zaštitu pčela.

Ako niste sigurni koja veličina ili sorta odgovara vašoj parceli, pitajte naše inženjere u radnji (Niš, Đuke Dinić 31; Beograd, Kamenička 5a) ili poručite online. Pogledajte ponudu semenskog luka – arpadžika, a za pitanja nas možete kontaktirati preko stranice Kontakt.

Česta pitanja

Na kojoj dubini se sadi arpadžik?

Orijentaciono oko 2–3 cm, tako da je vrh lukovice tek prekriven zemljom ili u ravni sa njom. Previše duboka sadnja usporava razvoj.

Koliki razmak treba ostaviti između lukovica?

U redu oko 5–8 cm, a između redova oko 20–25 cm. Krupnijim lukovicama dajte malo više prostora.

Zašto mi je luk iz arpadžika otišao u cvet?

Najčešći uzroci su hladan period posle sadnje, prerana sadnja, prekrupne lukovice i stres od suše. Cvetnu stabljiku otkinite čim se pojavi.

Posle čega ne treba saditi luk?

Ne sadite ga posle luka, belog luka ili praziluka. Pravite razmak od tri do četiri godine, a dobri prethodnici su mahunarke, krastavac ili paradajz.

Kada je luk spreman za berbu?

Kada lišće požuti i poleže. Vadite ga po suvom vremenu, sušite u hladu uz promaju dok vrat ne očvrsne, pa tek onda skladištite.