Jedan prolaz kroz vinograd umesto tri deluje kao prava ušteda: manje goriva, manje rada, manje gaženja zemljišta. Zato mešanje preparata u istom rezervoaru za mnoge proizvođače postaje rutina, a baš tu se najčešće prave greške koje se kasnije vide na listu, plodu ili u slabom učinku zaštite.

U ovom tekstu objašnjavamo kako mi, kao inženjeri zaštite bilja, gledamo na mešanje preparata: zašto neke smese ne rade, koje vrste nekompatibilnosti postoje i na šta se oslanjati pre nego što bilo šta sipate u prskalicu. Doze namerno ne navodimo. One se uzimaju isključivo sa etikete konkretnog preparata.

• Zašto se preparati mešaju i kada to ima smisla
• Tri vrste nekompatibilnosti: fizička, hemijska i biološka
• Fizička nekompatibilnost
• Hemijska nekompatibilnost
• Biološka nekompatibilnost
• Etiketa je jedini merodavan izvor
• Gde se najčešće greši: bakar, ulja, sumpor i alkalna sredstva
• Test u tegli i pravilan redosled sipanja
• Kako izvesti probu korak po korak
• Opšti redosled pripreme smese
• Voda, pH i dodaci: šta menja ishod smese
• Bezbednost pri pripremi i prskanju smese
• Šta ako se smesa već pomutila ili zgrudvala
• Prvi koraci
• Čišćenje i zbrinjavanje
• Zaključak: mešajte retko, proverite uvek

Zašto se preparati mešaju i kada to ima smisla

Razlog je praktičan. U sezoni se često poklapaju termini za zaštitu od gljivičnih bolesti i štetočina, pa se želi jedno prskanje umesto dva. Tipičan primer je vinograd u junu, kada se fungicid protiv plamenjače (više o tome u tekstu Plamenjača na vinovoj lozi: kako je prepoznati i suzbiti tokom leta) poklopi sa tretmanom protiv štetočina.

Smisla ima samo kada su preparati namenjeni istom usevu, istom fenološkom terminu i kada se njihova kompatibilnost može potvrditi. Mešanje „iz principa“ ili zato što je komšija tako radio nije razlog. Svaki dodati preparat povećava broj stvari koje mogu da pođu naopako.

Integrisana zaštita ide drugim redosledom: prvo prevencija, higijena i praćenje pojave bolesti i štetočina, pa tek onda hemija, i to samo kada je potrebna. Mešanje ne sme da postane izgovor za prskanje „za svaki slučaj“.

Tri vrste nekompatibilnosti: fizička, hemijska i biološka

Kada kažemo da dva preparata „ne idu zajedno“, to može da znači tri različite stvari. Korisno je da ih razlikujete, jer se ne vide sve na isti način.

Fizička nekompatibilnost

Ovo je ono što se vidi golim okom: talog, pahuljice, grudve, sluzava masa, razdvajanje u slojeve. Posledica je začepljen filter ili mlaznica, neravnomerno nanošenje i delovi parcele koji ostanu nezaštićeni, dok se na drugim mestima nanese previše.

Hemijska nekompatibilnost

Ovde se ništa ne mora videti. Jedna aktivna materija može da se razgradi u rastvoru, na primer zbog reakcije vode. Zato tvrdoća i pH vode utiču i na pojedinačne preparate, a u smesi se efekat može udvostručiti. Smesa izgleda uredno, a zaštita je slabija nego što ste računali.

Biološka nekompatibilnost

Smesa se ponaša lepo u rezervoaru, ali na biljci pravi problem. Može da se pojavi fitotoksičnost (opekotine lista, deformacije, opadanje cveta ili plodića) ili se poveća štetnost po korisne organizme, uključujući pčele. Ova vrsta je najopasnija jer se otkrije tek kada je prskanje završeno.

Etiketa je jedini merodavan izvor

Da li se neki preparat sme mešati, piše u njegovom uputstvu za upotrebu. Tu se navode zabrane, upozorenja i eventualne preporuke za kombinovanje. Pouzdan pregled registrovanih preparata i važećih pravila vodi Uprava za zaštitu bilja. Mi prodajemo samo preparate iz tog sistema, a status naše radnje možete proveriti na stranici Rešenja Ministarstva poljoprivrede i Zaštite životne sredine.

Nekoliko pravila koja važe bez izuzetka:

• Ako etiketa mešanje izričito zabranjuje, ne mešate. Tačka.
• Ako etiketa ćuti o nekoj kombinaciji, to nije dozvola. Pitajte inženjera pre nego što rizikujete usev.
• Svaki preparat u smesi mora biti registrovan za usev koji prskate.
• U smesi se poštuje najstroža obaveza: najduža karenca i najstroža mera zaštite pčela među svim preparatima.
• Nikada ne mešajte preparate koje niste sigurni da prepoznajete, a pogotovo ne u neoznačenim posudama.

Gde se najčešće greši: bakar, ulja, sumpor i alkalna sredstva

Iz razgovora preko pulta znamo da se većina problema vrti oko nekoliko grupa preparata. Ne navodimo konkretne kombinacije kao dozvoljene ili zabranjene, jer to određuje etiketa, nego opšte obrasce na koje treba pripaziti.

• Bakarni preparati: osetljivi su na pH rastvora i na kisele i alkalne dodatke, a pri nepovoljnim uslovima mogu oštetiti list. Više o njihovoj upotrebi i karenci u tekstu Bakarni preparati: kada
• Uljni preparati: etikete često sadrže posebna upozorenja za kombinovanje sa drugim sredstvima, zbog opasnosti od oštećenja biljke.
• Sumporni i mineralni preparati: kod njih se obraća pažnja na temperaturu i na to šta je prskano pre ili posle (pogledajte i kategoriju <a href=“https://beograd.poljoprivrednaapotekafitomedicina.rs/kategorija/sredstva-za-zastitu-bilja/sredstva-za-zimsko-prskanje/mineralni-preparati/“
• Alkalni rastvori: neke aktivne materije se u alkalnoj vodi brže razgrađuju, pa je merenje pH vode pre pripreme dobra navika, a ne luksuz.

Test u tegli i pravilan redosled sipanja

Pre nego što u rezervoar sipate bilo šta, proverite smesu u maloj posudi. Test u tegli otkriva fizičku nekompatibilnost: pahuljice, talog, odvajanje ulja. Ne otkriva svaku hemijsku reakciju niti moguće oštećenje lista, ali je jeftin i brz.

Kako izvesti probu korak po korak

1. Uzmite čistu providnu teglu sa poklopcem i vodu iz istog izvora kojom ćete prskati.
2. Preparate odmerite srazmerno umanjeno, prema količinama sa etikete za rezervoar koji pripremate. Konkretne količine nalaze se samo u uputstvu za upotrebu.
3. Sipajte ih istim redosledom kojim ćete ih sipati u prskalicu, uz mešanje posle svakog.
4. Zatvorite teglu, promućkajte i ostavite oko pola sata.
5. Pogledajte: da li ima taloga, grudvica, pahuljica, uljastog sloja na površini, promene boje, zagrevanja ili penušanja.
6. Ako je nešto od toga prisutno, smesu ne pripremajte. Preparate primenite odvojeno, sa razmakom koji etiketa propisuje.

Čist rastvor u tegli nije garancija. Kod osetljivih kultura pitajte inženjera da li je potrebna i proba na nekoliko biljaka pre prskanja cele parcele.

Opšti redosled pripreme smese

Etiketa uvek ima prednost. Kao opšta praksa, redosled prati formulaciju preparata:

1. Rezervoar napunite vodom do otprilike polovine, uz uključeno mešanje.
2. Prvo idu praškaste i granulirane formulacije (WP, WG), prethodno razmućene u maloj količini vode.
3. Zatim suspenzije (SC), pa emulzije (EC) i rastvori.
4. Okvašivač i eventualna ulja dodajte na kraju, samo ako etiketa to dozvoljava. Kada ga uopšte treba dodati, objašnjava tekst Čemu služi okvašivač i kada ga obavezno dodati.
5. Dopunite vodu do potrebne zapremine i mešajte tokom celog prskanja.

Voda, pH i dodaci: šta menja ishod smese

Ista smesa u dva rezervoara može da se ponaša različito, a razlika je često u vodi. Tvrda ili alkalna voda može ubrzati razgradnju nekih aktivnih supstanci, što detaljnije razrađuje tekst o tvrdoći i pH vode. Kod rastvora koji stoje, razgradnja traje i duže, pa smesu pripremajte neposredno pre prskanja.

Zato ne dodajemo „još jedan preparat za svaki slučaj“. Svaka dodatna komponenta povećava rizik, a ne dokazano i korist. Ako cilj nije jasan, savetujte se pre prskanja, ne posle.

Bezbednost pri pripremi i prskanju smese

Smesa nosi rizike svih sastojaka odjednom. Pri pripremi i prskanju koristite zaštitnu opremu: gumene rukavice, masku, zaštitne naočare i zaštitno odelo. Pripremajte na otvorenom ili u prostoru koji se dobro provetrava, daleko od dece i životinja. Mernu posudu, levak i rezervne delove za prskalicu potražite u kategoriji Rezervni delovi i dodatna oprema.

• Karenca smese: poštujte najdužu karencu među preparatima u rezervoaru, kako je navedeno na etiketama.
• Pčele: ne prskajte biljke u cvetu dok pčele lete. Prskajte uveče, kada su pčele u košnici.
• Vreme: ne prskajte po vetru niti pred kišu, jer se smesa nanosi i spira tamo gde ne treba.
• Ambalaža: praznu ambalažu isperite tri puta, a vodu od ispiranja sipajte u rezervoar. Ambalažu ne koristite ponovo.
• Ostaci: nikada ne izlivajte ostatak smese u kanalizaciju, bunar, kanal ili vodotok. Isperite ga na tretiranu površinu u skladu sa etiketom ili ga predajte ovlašćenom zbrinjavanju.

Posle rada prskalicu temeljno očistite, kako ostaci jednog preparata ne bi reagovali sa sledećim. Postupak je opisan u tekstu Kako pravilno oprati prskalicu posle primene preparata.

Šta ako se smesa već pomutila ili zgrudvala

Ako u rezervoaru primetite talog, gelastu masu, pahuljice, penu ili neobično zagrevanje, odmah prekinite rad. Smesu ne prskajte, jer može oštetiti biljke i zapušiti opremu.

Prvi koraci

1. Obucite punu zaštitnu opremu i sklonite se od eventualnih isparenja.
2. Ništa ne dodajte „da se popravi“ i ne izlivajte smesu na zemlju ili u odvod.
3. Smesu prebacite u zatvorenu, jasno označenu posudu i ostavite van domašaja dece i životinja.
4. Zapišite nazive i serije preparata, redosled sipanja i vodu koju ste koristili.

Čišćenje i zbrinjavanje

Mlaznice, filtere i creva čistite u rukavicama, a vodu od ispiranja ne ispuštajte u kanalizaciju ni vodotokove. Za zbrinjavanje smese pitajte naše inženjere ili nadležnu službu za opasan otpad. Ako sumnjate na kontakt sa kožom, očima ili udisanje, postupite prema etiketi, a po potrebi se javite lekaru sa ambalažom preparata. Opšte informacije o zaštiti bilja nalaze se i na sajtu Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu.

Zaključak: mešajte retko, proverite uvek

Mešanje je opravdano kada štedi prolaze, ali samo ako je izričito dozvoljeno. Pre svake smese pročitajte etiketu, odradite probu u tegli, sipajte pravilnim redosledom i proverite vodu. Nosite zaštitnu opremu, poštujte karencu i pčele, a ostatke ne ispuštajte u kanalizaciju ni vodotokove.

Niste sigurni da li se dva preparata smeju kombinovati? Pitajte naše inženjere u radnjama u Nišu (Đuke Dinić 31) i Beogradu (Kamenička 5a), ili poručite online preko stranice Kontakt. Rezultat prskanja zavisi od uslova, pa ga ne možemo garantovati, ali možemo pomoći da smesa bude pripremljena pažljivo.

Česta pitanja

Da li test u tegli dokazuje da je smesa bezbedna za biljke?

Ne. Test u tegli otkriva samo fizičku nekompatibilnost, poput taloga, grudvica ili odvajanja ulja. Hemijske reakcije i oštećenje lista njime se ne mogu isključiti, pa se uvek oslonite na etiketu i savet inženjera.

Kojim redosledom se preparati sipaju u rezervoar?

Opšte pravilo: voda do pola, zatim praškaste i granulirane formulacije, potom suspenzije, emulzije i rastvori, a okvašivač na kraju. Etiketa preparata uvek ima prednost nad opštim pravilom.

Koja se karenca računa kada mešam više preparata?

Poštuje se najduža karenca među preparatima u smesi, onako kako je navedena na njihovim etiketama. Konkretne dane ne navodimo, jer zavise od preparata i kulture.

Šta uraditi sa ostatkom smese posle prskanja?

Ostatak ne izlivajte u kanalizaciju, bunar ni vodotok. Postupite prema etiketi, a za zbrinjavanje se obratite našim inženjerima ili ovlašćenoj službi za opasan otpad.

Sme li se smesa ostaviti u rezervoaru do sutradan?

Ne preporučujemo. Neki preparati se u rastvoru razgrađuju, a smesa može da se istaloži. Pripremajte onoliko koliko ćete utrošiti isti dan, a o izuzecima odlučuje etiketa.