Kada se na listovima vinove loze pojavi beličasta prevlaka pepelnice ili kada paradajz preko noći počne da truli od plamenjače, svaki proizvođač se suoči sa istim pitanjem: da poseže za kontaktnim ili sistemičnim fungicidom.

Odgovor na dilemu sistemični ili kontaktni fungicid nije akademski – pogrešan izbor može značiti izgubljenu berbu, nepotrebno trošenje preparata i bržu pojavu otpornih sojeva gljiva.

U ovom tekstu objašnjavamo kako svaka grupa fungicida deluje, po čemu se razlikuju, u kojim situacijama je jedna bolja od druge i kako ih kombinovati za pouzdanu zaštitu tokom cele sezone.

• Šta razlikuje kontaktne od sistemičnih fungicida
• Kontaktni fungicidi – zaštitni sloj na površini biljke
• Kako deluju i kada ih primeniti
• Prednosti i ograničenja
• Sistemični fungicidi – zaštita iznutra
• Kretanje kroz biljno tkivo
• Prednosti i rizik od rezistencije
• Sistemični ili kontaktni fungicid: tabela poređenja
• Kada koristiti kontaktni, a kada sistemični fungicid
• Preventiva pre pojave bolesti
• Kada je infekcija već počela
• Vremenske prilike i učestalost kiše
• Faza rasta i osetljivi organi biljke
• Kombinovana strategija za dugoročnu zaštitu i sprečavanje rezistencije
• Praktični koraci za pravilnu primenu fungicida
• Zaključak

Šta razlikuje kontaktne od sistemičnih fungicida

Osnovna razlika je u tome da li aktivna materija ostaje na površini biljke ili prodire u njeno tkivo. Kontaktni fungicidi formiraju zaštitni film na listu, plodu ili stabljici i deluju tako što sprečavaju klijanje spora gljiva koje na njih dospeju. Sistemični fungicidi se, s druge strane, apsorbuju u biljno tkivo i kreću se kroz nju, pa mogu delovati i na mestima koja nisu direktno tretirana, uključujući nove listove koji izrastu nakon prskanja.

Ova razlika u mehanizmu direktno određuje kada je koji tip preparata efikasniji, koliko dugo traje zaštita i koliki je rizik od razvoja rezistencije kod patogena.

Kontaktni fungicidi – zaštitni sloj na površini biljke

Kontaktni fungicidi (bazirani na bakru, sumporu, mankozebu i sličnim aktivnim materijama) deluju isključivo preventivno. Oni ne ulaze u biljku, već ostaju na spoljnoj površini i sprečavaju da spora gljive uopšte klija i prodre u tkivo.

Kako deluju i kada ih primeniti

Ovi preparati su najefikasniji kada se primene pre nego što je infekcija počela, jer nemaju kurativno delovanje – ne mogu zaustaviti bolest koja je već ušla u biljno tkivo. Zbog toga se koriste kao osnova preventivnog programa zaštite, pogotovo pre perioda vlažnog i toplog vremena kada gljivične bolesti najbrže napreduju.

Prednosti i ograničenja

• Nizak rizik od rezistencije – deluju na više mesta u ćeliji gljive, pa je patogenu teško da razvije otpornost
• Brzo se ispiraju kišom ili orošavanjem, pa zahtevaju češće ponavljanje tretmana
• Ne štite nove izrasle delove biljke nastale posle prskanja
• Pogodni za rotaciju sa sistemičnim preparatima radi smanjenja pritiska na rezistenciju

Sistemični fungicidi – zaštita iznutra

Sistemični fungicidi (triazoli, strobilurini i druge grupe) prodiru u biljku kroz list ili korenov sistem i kreću se kroz provodne sudove, najčešće ksilem, prateći tok vode i hraniva.

Kretanje kroz biljno tkivo

Zahvaljujući ovom kretanju, sistemični fungicid štiti i delove biljke koji u trenutku prskanja nisu bili direktno pokriveni kapima preparata, uključujući mlade listove koji izbiju nakon tretiranja. Neki imaju i delimično kurativno delovanje, što znači da mogu zaustaviti infekciju u ranoj fazi, dok je gljiva još u inkubaciji.

Prednosti i rizik od rezistencije

• Duže traje zaštita jer se preparat ne ispira lako kišom nakon što ga biljka usvoji
• Deluje i kurativno u ranoj fazi infekcije, ne samo preventivno
• Veći rizik od rezistencije jer često deluje na jedno specifično mesto u metabolizmu gljive
• Zahteva strogo poštovanje broja tretmana po sezoni propisanog u uputstvu za primenu

Upravljanje rezistencijom na fungicide zahteva rotaciju i kombinovanje preparata sa različitim mehanizmima delovanja, a ne oslanjanje na jednu grupu aktivnih materija.

Fungicide Resistance Action Committee (FRAC)

Sistemični ili kontaktni fungicid: tabela poređenja

Kada koristiti kontaktni, a kada sistemični fungicid

Preventiva pre pojave bolesti

Ako je vreme suvo, temperature umerene i biljke još nemaju vidljive simptome, kontaktni fungicid je logičan i ekonomičan izbor. Gradi zaštitni sloj koji sprečava klijanje spora pre nego što bolest krene.

Kada je infekcija već počela

Ako se na usevu već primete prve pege, klasje ili plodovi pokazuju znake plamenjače ili pepelnice, sistemični fungicid je bolji izbor jer može ući u tkivo i zaustaviti razvoj gljive u ranoj fazi, dok kontaktni preparat u tom trenutku više ne pomaže.

Vremenske prilike i učestalost kiše

U periodima čestih padavina kontaktni fungicid se ispira brže nego što stigne da odradi svoj posao, pa se u takvim uslovima sistemični preparat pokazuje pouzdanijim, jer ga biljka usvoji i zaštita ostaje aktivna i nakon kiše.

Faza rasta i osetljivi organi biljke

U fazama intenzivnog rasta, kada se svakodnevno formiraju novi listovi (na primer kod krompira ili paradajza), sistemični fungicid bolje pokriva i te nove delove. Kod voćaka u fazi cvetanja i zametanja plodova, gde je precizna zaštita ključna, kontaktni preparati se često koriste kao osnovna zaštita, uz povremeno uključivanje sistemičnih u kritičnim momentima.

Kombinovana strategija za dugoročnu zaštitu i sprečavanje rezistencije

Najbolja praksa u savremenoj zaštiti bilja nije biranje isključivo jednog tipa fungicida, već njihova kombinacija i rotacija. Kontaktni fungicidi smanjuju pritisak na sistemične preparate tako što obavljaju veći deo preventivnog posla, dok se sistemični čuvaju za trenutke kada je rizik od infekcije najveći ili kada preventiva zakasni.

Ovakav pristup je u skladu sa principima integrisane zaštite bilja koje promoviše i Evropska komisija u okviru politike o pesticidima, a čiji je cilj smanjenje rizika od rezistencije i racionalna upotreba registrovanih preparata. Pre kupovine, uvek provjerite da je preparat registrovan i odobren za konkretnu kulturu i bolest, što možete uporediti sa zvaničnim rešenjima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Praktični koraci za pravilnu primenu fungicida

1. Prepoznajte fazu problema – da li je bolest već vidljiva ili tretirate preventivno
2. Provjerite vremensku prognozu – ako se očekuje kiša u naredna 24–48h, razmislite o sistemičnom preparatu ili sačekajte prolazak fronta
3. Odaberite preparat registrovan za vašu kulturu i konkretnu gljivičnu bolest
4. Rotirajte grupe aktivnih materija iz sezone u sezonu da sprečite razvoj rezistencije
5. Poštujte propisanu karencu i maksimalan broj tretmana po sezoni naveden na etiketi
6. Tretirajte u jutarnjim ili večernjim satima, izbegavajući velike vrućine i vetar

Kompletnu ponudu registrovanih fungicida i drugih preparata za zaštitu bilja možete pogledati u rubrici Proizvodi, a za savet o izboru preparata prema kulturi i bolesti slobodno se obratite stručnom timu putem stranice Kontakt.

Zaključak

Nema univerzalnog odgovora na pitanje sistemični ili kontaktni fungicid – pravi izbor zavisi od faze bolesti, vremenskih uslova i faze razvoja biljke. Kontaktni preparati su osnova preventivne zaštite, dok sistemični preuzimaju ulogu kada je infekcija već počela ili kada je zaštita novog rasta prioritet. Kombinovanjem obe grupe, uz rotaciju aktivnih materija, obezbeđujete dugoročno efikasnu zaštitu useva i smanjujete rizik od rezistencije.

Frequently Asked Questions

Da li se kontaktni i sistemični fungicid mogu koristiti zajedno?

Da, mnogi proizvođači kombinuju oba tipa u istom tretmanu ili ih rotiraju kroz sezonu, jer se time postiže i preventivna i kurativna zaštita, a smanjuje se rizik od rezistencije.

Koji fungicid deluje brže na već zaraženu biljku?

Sistemični fungicid je efikasniji kod već postojeće infekcije jer prodire u tkivo i može zaustaviti gljivu u ranoj fazi razvoja, dok kontaktni preparati deluju samo preventivno.

Zašto kontaktni fungicidi zahtevaju češće prskanje?

Jer ostaju na površini biljke i lako se ispiraju kišom, orošavanjem ili se razgrade pod uticajem UV zračenja, pa zaštitni sloj treba obnavljati redovno, posebno nakon padavina.

Koliko sistemični fungicid ostaje aktivan u biljci?

Trajanje zaštite zavisi od aktivne materije i uslova rasta, ali generalno je duže nego kod kontaktnih preparata jer se fungicid usvaja u tkivo i nije direktno izložen ispiranju.

Da li je bezbedno koristiti isti sistemični fungicid u više navrata tokom sezone?

Ne preporučuje se, jer učestalo korišćenje istog mehanizma delovanja povećava rizik od rezistencije; uputstvo na etiketi propisuje maksimalan broj tretmana i preporučenu rotaciju sa drugim grupama.